Odgoj kavkaskog ovcara

Specificnost odgoja stenadi i pasa rase kavkaski ovcar

U periodu od 1. do 5. meseci starosti je najbolje vreme za preuzimanje steneta i navikavanje ga na coveka i spoljnu sredinu. Ono postaje jako privrzeno vlasniku, njegovoj porodici, domu. Posle 5 meseci navikavanje na novog vlasnika dosta teze se odvija i nikad ne bude potpuno. Isto se odnosi i na mesto boravka. Zato se pas, koji polovinu prve godine zivota provede pored stada ovaca, jako tesko navikava na zivot u odgajivacnici ili na zivot u gradskoj zgradi. Psi koji su pola godine ziveli u odgajivacnici i uzeti na vaspitanje u tom uzrastu ostaju manje privzeni coveku. Stenad kavkaskog ovcara se gaji i vaspitava na slican nacin kao i stenad drugih rasa pasa snazno-grubog i grubog tipa konstitucije, ali postoje neke osobine karakteresticne za ovu rasu, prouzrokovane spesificnoscu porekla i uzgoja ovih pasa.

Ishrana

Kavkaskom ovcaru je svojstvena visoka efikasnost usvajanja hrane, zato je obim konzumirane hrane manji u odnosu na jedinicu mase tela psa, nego kod predstavnika drugih rasa. Mladom organizmu steneta potrebno je vise hrane u odnosu na sopstvenu tezinu, nego kod odraslih pasa. Takva ekonomicnost u usvojanju hrane se objasnjava time, da se rasa formirala u uslovima ogranicenih resursa hrane, i osim toga, kavkasci, kao i svi krupni mesozderi, poseduju jako izrazen refleks ekonomisanja snage i njihova energetska potrosnja je veoma mala. U svojoj postojbini kavkaski ovcari su se hranili uglavnom sirovim belancevinama: otpadom od klanja ovaca, mrtvorodjenima i uginulim jagancima, ostacima covekove ishrane, a lovili su i sitne glodare i sl.
Organizam ovih "cuvara stada" u procesu selekcije se prilagodio na visokoefikasno usvajanje hrane, narocito sa visokim sadrzajem belancevina. Psi gube osobinu da proizvode enzime za varenje mleka onda kad prestanu da ga redovno konzumiraju (u prirodnim uslovima - sa oko tri meseca). Zato je kod odraslih pasa cesta pojava proliva kao reakcija na hranjenje mlecnim proizvodima. Kavkaski ovcari mogu da sacuvaju sposobnost dobrog varenja mleka tokom celog zivota, ako se mleko redovno dodaje ishrani. Odraslog kavkasca je dovoljno hraniti jednom dnevno jednolicnim ali kvalitetnim obrokom - psi ove rase dosta su konzervativni u pogledu hrane. Mnoge vlasnike kavkazaca brine, kad njihovi naizgled zdravi ljubimci odbijaju da jedu. Ne treba se brinuti zbog toga, menjati hranu, davati poslastice ili hraniti na silu. U prirodnim uslovima zdravi psi mogu dosta dugo da opstanu bez hrane i bez stetnih posledica. Verovatno je takvo "gladovanje" neophodno za njihove normalne zivotne aktivnosti. Navikavati kavkaske ovcare na raznovrsnu ishranu neophodno je od malih nogu.
Hrana steneta mora da bude kvalitetna i da sadrzi sve neophodne sastojke: belancevine, ugljene hidrate, masti, vitamine, makro- i mikroelemente. Obroci steneta kod novog vlasnika u pocetku ne smeju puno da se razlikuju od obroka koji je ono dobijalo kod odgajivaca. Treba spomenuti, da s obzirom na poreklo, stenad kavkasaca je neprobirljiva. Organizam steneta se prilagodjava onoj ishrani, koju dobija i "obucava se"
da proizvodi tu kolicinu enzima, koja je neophodna za varenje do potpunog usvajanja hrane. Zato je toliko bitno da u periodu "obucavanja organizma", a to je period od 1. do 3. meseca, stene navikne na raznovrsnu hranu i da se formira pravilan stil ishrane. Ne treba zaboravljati da su psi po svojoj prirodi mesozderi i da je osnova njihove ishrane - zivo meso. U prirodnim uslovima, njima neophodne biljne komponente u ishrani dobijaju jeduci polusvarene ostake hrane iz degistivnog trakta svojih zrtava biljojeda. U uslovima kulturnog uzgoja normalni obrok mora da sadrzi u osnovi grube vrste mesa, iznutrice, produkte zivotinjskog porekla i kao dopunu - kuvane zitarice i zivo i kuvano povrce. Visokokaloricne belancevine pomazu asimilaciju kalcijuma sto je veoma bitno za mladi organizam i za pravilno formiranje kostura takvog krupnog i mocnog psa, kakav je kavkazac. Belancevine u racionu moraju da iznose 28-35 odsto, masti oko 20 odsto. Hrana biljnog porekla iznosi oko 50 odsto obroka odraslog psa i oko 30 odsto u obrocima steneta. Korisno je uvoditi u ishranu steneta beli sir, jaja, morsku ribu, malo povrca. Ali treba imati u vidu da belancivine sira ne sadrze za organizam neophodne aminokiseline, koje poseduje meso, a preterano uzimanje jaja moze daprouzrokuje alergijske reakcije i smanjenje kvaliteta dlake. Kase za stenad i odrasle pse moraju da budu dobro skuvane, inace ne mogu da budu svarene i /usvojene/ od strane organizma psa. Stenci kavkaskog ovcara rastu vrlo brzo i zato su za normalno formiranje i razvoj organizma neophodni dobro izbalansirani obroci bogati mineralnim dodacima. Prirodni izvori tih elemenata su: hrskavica i sundjerasto tkivo kosti, mlevena sa kostima riba. Vrlo korisna moze da bude masna sitna morska riba - ona sadrzi i riblje ulje i mineralne
dodatke. Takvu ribu treba samleti u masini za meso ili sitno iseci, a stencima posle 3 meseca starosti davati celu. Preporucljivo je, takodje davati specijalne vitaminsko-mineralne dodatke ishrani u vidu tableta, praskova itd. Trenutno se u prodaji nalazi veliki broj tih preparata, ali treba voditi racuna o sledecem: ako na etiketi nije naveden sastav preparata u % ili gramima, to znaci da proizvodjac ne
odgovara za stabilnost njegovog sastava i verovatno je taj preparat mesavina otpada prehrambene proizvodnje (kostano brasno i slicno). Ako informacija o sastavu postoji, onda odnos kalcijuma (Ca) i fosfora (P) mora da bude 2 ili 1,5 : 1, t.j. Ca mora da bude 2 -1,5 puta vise nego P. Mora da bude prisutan i vitamin D2, bez kojeg Ca ne moze da bude usvojen. Pozeljno je da u uputstvu pise, da je taj proizvod namenjen stencima krupnih rasa.
Za ishranu moze da se koristi i suva hrana, koja sadrzi visoki procenat belancevina i odgovara potrebama stenaca krupnih rasa, takvih proizvodjaca kao " Royal Canin", "Eukanuba", "Purina" i nekih drugih. Ali bez obzira na to, stencima i odraslim psima potrebno je i zivo meso. Ne treba davati meso i suvu hranu zajedno, bolje je podeliti obroke. Bolje je od detinjstva nauciti psa na razlicite vrste hrane, tako ce biti manje problema na putovanjima, izlozbama i sl.

Primerni obrok odraslog psa rase kavkaski ovcar (tezine oko 50 kg)

Govedina ili zamena - najmanje 600 gr
zitarice (suve) - 150-200 gr
Mleko - 0,3-0,5 l
Jaja - 1-2 kom. nedeljno
Povrce - 300 gr
Masti - 65-70 gr
Voda - po potrebi

Kad planiramo obroke mozemo da koristimo sledecu skalu zamenljivosti jednih namirnica drugim:

1 kg govedjeg mesa = 0,75 kg srca = 1,5 kg pluca (bele dzigerice) = 1,5 kg
iznutrica = 2 kg creva = 0,5 kg mesno-kostanog ili ribljeg brasna = 0,75
kg suve ribe = 1,5 l mleka = 0,75 kg masnog sira ili 1,5 nemasnog sira.
Zamena za 1 kg zitarica (u Rusiji se koriste ovsene pahuljice, heljda,
prekrupa od prosa, pirinac, prekrupa od jecma, gersla) = 1,5 kg tosta
(pecenog hleba) = 1 kg razanog tosta.

Obim obroka zavici od konzistencije hrane. Kod hranenja "tecnim" obrocima sa sadrzajem vode oko 70-75 odsto, odraslom psu treba davati 3,5-4,5 dcl/kg, a kod hranenja suvim obrocima, sa sadrzajem vode oko 8-10 odsto daje se oko 1-1,5 l na 1 kg zive mase . U proseku odraslom kavkaskom ovcaru tezine oko 50 kg treba dnevno davati oko 2-2,5 l "vlaznog" obroka.

Stenci kavkaskog ovcara uz pogresnu ishranu brzo obolevaju od rahitisa: nastaju zadebljanja na zglobovima dosaplja, formira se izvrnut stav prednih nogu, podlaktica se iskrivljuje u obliku slova "O" , kod zadnih nogu se formira "X" stav, nastaju zadebljanja na zonama rasta na rebrima, ponekad se iskrivljuju i kosti lobanje - ocni lukovi postaju izrazeniji, moguca je i deformacija grudnog kosa. Kod pojavljivanja prvih znakova rahitisa
neophodno je kontaktirati veterinara, zato sto se zapusten rahitis jako tesko leci i moze da ostavi posledice za ceo zivot. Kod pogresne ishrane i losih uslova drzanja, kavkaski ovcari su podlozni bolestima i poremecajima metabolizma, nasledne prouzrokovanosti koja, za malim izuzecima, nije razjasnjena. Najcesce se takvi poremecaji pojavljuju u obliku pomeranja rokova linjanja, ekcema, cirova na sapama i sl., mada ekcemi i cirevi mogu da budu prouzrokovani i ektoparazitima. U svim slucajevima neophodno je pokazati psa veterinaru.

Bolesti i vakcine

Autohtone rase pasa Rusije su se formirale u regionima sa toplom klimom i u uslovima povecanog suncevog zracenja, u izolaciji od drugih populacija pasa. U tim uslovima njih nisu ugrozavale epizootije virusnih obolenja i njihova rezistencija ka virusima je niza nego kod kulturnih rasa pasa. Danas stenci, a i odrasli psi cesto pate od stenecaka, parvoviroze i drugih virusnih infekcija. Bolest obicno ima akutnu formu. Tesko stanje se pojavljuje vec u prvim danima oboljenja i brzo nastaju komplikacije na nervnom sistemu u vidu pareza i paraliza ili trajnih "tikova" na pojedinim delovima tela. Boriti se sa virusnima infekcijama kod kavkasaca vrlo je tesko, i zato veliki znacaj ima pravilna vakcinacija. Za razliku od vecine rasa pasa, kojima je dovoljna vakcinacija uz naknadnu revakcinaciju, stenetu kavkaskog ovcara su neophodne tri vakcinacije: prva vakcina se daje sa 7-8 nedelja starosti (obicno je to "Puppy" vakcina), zatim posle 4 nedelje se daje
druga vakcina, a kad stene napuni 3,5-4 meseca sprovodi se buster-vakcinacija. Proverite, da li je vakcina pravilno cuvana (+2 - +8 Celzijsovih stepeni) i da li je istekao rok trajanja. Samo ce tako vase stene biti zasticeno od virusnih infekcija. Pre vakcinacije neophodno je sprovesti dehelmintizaciju u 2-3 navrata, da
ne bi doslo do razvoja polno zrelih forma glista iz jaja, na koji antihelmintici ne uticu.
Pre vakcinacije stene ne treba izlagati direktnom i inderektnom kontaktu sa drugim psima. Inkubacija opasnih virusnih obolenja se odlikuje odsustvom klinickih znakova i pas naizgled deluje zdravo. Vakcinacija u vreme inkubacije dovodi do pojave klinickih simptoma i dovodi do tezeg toka bolesti. U svakom slucaju, ako se pas ipak razboleo, odmah potrazite pomoc veterinara jer je vreme intervenisanja od presudnog znacaja.
Zbog kasnijeg formiranja i fizioloskog razvoja opasnost od obolevanja se snizava nesto sporije, nego kod pasa kulturnih rasa.

Setnja sa kavkascem

Stene kavkaskog ovcara ne treba prisiljavati da mnogo trci. Ali ne sme ni da se ogranicava njegova sloboda kretanja. Kako smo spomenuli ranije, ova rasa poseduje karakteran i jako izrazen instinkt ekonomije snage. Stene je sposobno da samo sebi dozira njemu neophodno fizicko opterecenje. Ako se u toku setnje stene umorilo i odlucilo da malo odmori, ne treba ga u tome sprecavati.
Sa 2-4 meseca starosti stene kavkaskog ovcara je vec u mogucnosti da seta 1,5-2 km dnevno, a od 4 do 5 meseci - do 2-3 km. Njegove mogucnosti su dosta vece, i ono vec moze i da pliva po 25-30 metara i da preskace male prepreke (ali ne vece od nivoa grudi steneta). Od 6 meseci setnje mogu da budu dugacke i po 10 km. Moze da se uvede i trcanje za biciklom, ali odstojanje ne sme da bude vece od 0,5 - 1 km, a stene mora da trci bez naprezanja blagim kasom.
Opterecenje u toku rasta i razvoja treba povecavati postepeno, nikako ne treba "od ponedeljka" zapocinjati aktivan trening. Suvisno fizicko opterecenje kod steneta moze da izazove istezanje tetiva i nepravilno
formiranje aparata kretanja, sto je takodje moguce kod tovne kondicije i pregojenosti steneta. Slabost tetiva moze da bude i genetskog porekla , i ako postoji verovatnoca takve naslednosti, stenetu je potrebna posebna
paznja.
Sa 4-5 meseci treba zapoceti osnovnu dresuru : stene mora da nauci komande "pored", "dodji", "sedi", "lezi", "stani","mesto", "fuj". Stene vec sa 2-3 meseca treba da se navikne na povodac i ogrlicu, a treba ga navikavati i na korpu za njusku. Pas takodje mora da zna da pokaze zube - to ce vam trebati na izlozbi. Ako stene voli da se igra sa loptom ili drugim predmetima, naucite ga da vam donosi baceni predmet (naredba "aport"), mada kod ove rase instinkt aportiranja nije razvijen. Vezbajte sa vasim kavkascem svaki dan pocevsi od 5 pa do 15-20 minuta u toku setnji.
Sportski i izlozbeni trening mladog psa moze da se zapocne tek nakon potpunog formiranja aparata kretanja i potpunog prestanka rasta psa, t.j. posle 12 meseci starosti. Principi postepenog povecanja tezine treninga
moraju strogo da se postuju. Kavkasci se kasno formiraju i kod nepostovanja ovog principa moguca je deformacije aparata kretanja i u kasnijem dobu.

Prevela: Polina Simic

Write a comment

Comments: 2

welcome!


website counter

Free Web Page Counters
free counters